Семинар у Барселони, који је водила психолошкиња опште психологије и арт терапије, Соња Сола, био је прилика да са колегама из Грчке и Немачке разменимо искуства стечена  у раду са децом, као и да сви заједно откријемо важност социјално-емоционалног учења.

Ова врста учења указује на то колико је важно да ученицима у току школовања помогнемо да развију социјалне вештине, емотивну стабилност  и  изграде карактер. Укључивање социјално-емоционалног учења у наставни процес побољшава школска постигнућа деце,  њихову свакодневницу, али и живот у будућности. Ученик који развије вештине потребне за управљање својим емоцијама и показује емпатију према другима, имаће бољу комуникацију и постаће задовољнији. Емоционална интелигенција не искључује когнитивну, већ је допуњава и подстиче, омогућава запажање и адекватно исказивање емоција, што обезбеђује развијање појединца у потпуности.

Ефикасна педагошка комуникација подразумева да наставници поседују развијене вештине асертивне комуникације, како би формирали поверење и мотивисали ученике.  Комуникација у образовно-васпитним установама подразумева мећузависност понашања свих учесника, како наставника и ученика, тако и њихових родитеља и целокупног школског окружења. Ефикасност педагошке комуникације лежи у  узајамном поштовању и равноправном односу свих страна.

Водитељка семинара нам је, такође, указала на важност развијања свесности о својим мислима и осећањима,  као и способностима пажљивијег посматрања себе  и свега око себе, без осуђивања. Самосвесност нам помаже да превазиђемо узнемиреност и смиримо узбуркане мисли. Вежбање боравка у садашњем тренутку и обраћање пажње на оно што нам се тренутно дешава, може нам дати мало одмора од оптерећјућег размишљања и брига.

Барселона је, свакако, место које је омамило сва наша чула и мисли, и које које ће нам оставити неизбрисив траг у сећању. Чаробни град са каталонским шармом, средњовековним уличицама и прелепим  плажама, оставио нас је без даха. Посебан утисак на нас оставила су нестварана дела  Антонија Гаудија, креативног генија, најзаслужнијег за данашњи изглед Барселоне. Лепоту бајковитих грађевина неправилних облика, са карактеристичним мозаицима од поломљених керамичких плочица и мотивима змаја, није могуће речима описати. Када прошетате прелепим парком Гуељ, останете без речи када видите безброј невероватних детаља на чувеној  Саграда Фамилији, попнете се на најнеобичнији кров који можете да замислите Каса Миле, останете хипнотисани испред Каса Батљо, буде вам потпуно јасно зашто је  један од Гаудијевих професора, на завшетку његовог школовања, рекао: ”Ко зна јесмо ли ову диплому дали лудаку или генију. Само ће време показати.”