Упис у први разред...

Eвo још једног веома крупног скока за сваку породицу – поласка у први разред! Када сте кренули у предшколско (намерно кажем „кренули“, јер када дете креће у школу, то заиста значи да је цела породица у томе, не неминовно по ангажовању, већ по усредсређености на ова нова дешавања), које је сада део обавезног система образовања, по први пут сте као породица били суочени са званичним захтевима и проценама од стране неког другог, ширег система, овог пута – школског. И по први пут је дете имало обавезу да ради домаће задатке и редовно одлази у припремни програм. За родитеље који заштитнички став према свом детету имају некада чешће него што би требало, ово је значило да би ваљало устукнути пред ауторитетом ове нове установе, а за дете да се повинује томе да тај домаћи заиста јесте обавезан.

И након, надамо се успешно обављених активности у претходних годину дана, сада сте пред новим захтевима – ствари постају још озбиљније, али и узбудљивије.

Нећу вам рећи да не бринете. Нећу вам рећи ни све ће бити у реду. Ово сте вероватно већ чули од других, тако да бих овај простор да искористим на један други начин. Видите – ви заиста најбоље познајете своје дете или би тако барем требало да буде. Радити за његову добробит значи дозволити му да се развија у складу са својим интересовањима и способностима. Оно што је проблем јесте да та интересовања и способности некада нису у складу са нашим, па ми онда жмуримо за оно што они сами заиста јесу и колико заиста могу. Наравно да је наше дете наше тако јединствено злато и да би га ми тако радо (и да, понекад, тако оправдано) заштитили од свега, али то није реалност. Оно што се збива уместо тога је много различитих очекивања, притисака, прилагођавања, бављења стварима које понекад нису оно што волимо, али то јесте живот – они ће врло често морати да раде ствари које не воле, баш као и ми. Домаћи задатак из предмета који нам није близак јесте једна од тих ствари. Није баш да доприноси уживању, али развијању радних навика и одговорности свакако да.

Што се самог уписа тиче – он почиње од петак, 1. aприла. То значи да сте од тог дана у обавези да донесете документа неопходна за упис – извод из матичне књиге, потврду о пребивалишту, потврду од педијатра да дете јесте прошло кроз све лекарске пргледе и потврду да је уредно похађало предшколски припремни програм (што сам вртић издаје за сву децу касније, када се програм и заврши). ово важи за СВУ децу рођену од 1. марта 2009. г. до краја фебруара 2010. године.Уколико Ви сами сматрате да Ваше дете може кренути у школу, а у септембру ове године би имало мање од 6 и по година, о његовој зрелости се, осим психолога који га тестира, изјашњава и посебна Комисија коју, осим њега, чине и учитељ, педагог и педијатар детета.

Жељама родитеља да се полазак одложи, се већ неколико година уназад не излази у сусрет, одн. чињеница да дете није социјално и емоционално зрело да крене у школу није оправдан разлог да се оно и не крене. У међувремену, док не чујете мишљење педагошко-психолошке службе, под условом да сте објективни, можете и сами да размишљате о томе да ли оно у том смислу јесте зрело, одн., да ли у већој мери контролише своје емоције; да ли је толерантно на фрустрацију; да ли уме да одлаже своје задљства како би постигло циљ; да ли је способно је за договор са другима; да ли покушава да реши конфликте на социјално прихватљив начин; да ли воли да учествује у друштвеним играма и поштује њена правила и има осећање сигурности и самопоуздања.

Из перспективе нашег опште попустљивог начина васпитања, ови захтеви и мени изгледају претерано, посебно ако се сетим тога да највећи број родитеља на тестирању каже да дете баш и нема нека задужења, тј. само да распреми своју собу. Ако се и ви проналазите међу овим редовима, размислите да ли је то довољно и да ли оно може много више. И, још важније – зашто му дозвољавате да само то може да ради? Зар заиста верујете да није способно И ВАЖНО да више брине о домаћинству и да је сасвим у реду да понекада уместо вас уради неке ствари у кући. Нису они тако мали – овим ћете их научити да у животу сутра нико неће ствари обављати уместо њих.

Ако се сада вратимо на само тестирање – педагогу и психологу школе је на почетку битно да упознају само дете и виде колико је отворено за сарадњу, концентрисано и да се упознају са важним тачкама из његовог живота које могу бити важне за његово даље функционисање у групи и школи уопште. Постоје дивне књиге написане на ову тему, а оно што Вам ми предлажемо за овај тренутак јесте „Како припремити дете за полазак у школу“. Ипак, дете се не развија преко ноћи и не очекујте фантастичан успех у року од неколико дана. Треба много стрпљења да би се видели ефекти и рада и васпитања. Родитељи често имају преференције према једном или другом типу учитеља или доносе одлуке на основу прича других. Ми ћемо покушати да Вам у том смислу изађемо у сусрет, али ово није једини критеријум за формирање одељења. Постоје много важнији и Ваше дете ће добро учити у клими која је избалансирана, а радити и научити и од Вас, одн. зависно од тога колико Ви школи дајете значаја.

Психолог Марија Костандиновић